Навигација

СР20-26 - Увод у савјетовање

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмСоцијални рад
НазивУвод у савјетовање
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
СР20-26изборни42П + 2В4.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
нема условљеностинема условљености
Циљеви изучавања предмета
Циљ предмета је усвајање знања о савјетовању, о врстама савјетовања, основним елементима процеса савјетовања, вјештинама провођења савјетовалишног интервјуа у оквиру теоријске и практичне основе професије социјалног рада. Садржај предмета ће студентима омогућити и препознавање личних потенцијала, вјештина и компетенција за савјетодавни рад са корисницима, као и подстицање личног раста и развоја студената.
Исходи учења (стечена знања)
Студенти ће бити активни у учењу, укључени у практичне активности и на основу усвојених знања и вјештина биће оспособљени да примијене знања, вјештине и технике вођења интервјуа и процеса савјетовања. Примјеном искуственог учења у малим групама студенти ће развијати основе за специфичне компетенције потребне за вођење савјетодавног интервјуа и процеса савјетовања.
Садржај предмета
1. Савјетовање, савјетоватељ, етика у савјетовању; 2. Потреба за пружањем стручне помоћи, мотивавација у савјетовању; 3. Избор приступа у психосоцијалном раду; 4. Типови савјетовања, Роџерсов приступ; 5. Елементи успјешне комуникације - емпатија, активно слушање, рефлектовање и парафразирање у савјетовању; иницијални савјетовалишни интервју; 6. Поштовање, толеранција, аутентичност, заинтересованост и јасноћа у процесу савјетовања; 7. Организационе претпоставке вођења савјетовалишног интервјуа; тријажа; 8. Одбрамбени механизми у савјетовању; трансфер, контратрансфер у савјетовању; сажимање и усмјеравање у савјетовању; 9. Отпори у савјетовању; конфронтација, интерпретација и кларификација; 10.Фазе савјетовалишног процеса; Фаза одлучивања; 11.Иницијална фаза; 12.Фаза увида; 13.Фаза одлуке и промјена; 14.Завршна фаза-фаза реализације циљева, евалуација савјетовања и професионало усавршавање савјетоватеља; 15.Пружање стручне помоћи у туговању.
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе, интерактивна настава, рад у малим групама.
Литература
  1. Јанковић, Ј. (2004). Савјетовање у психосоцијалном раду. Загреб: Етцетера. Стр: 7-44; 97-157.
  2. Срна, Ј. (2012). Психотерапија и савјетовање. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Стр: 62–69.
  3. Nelson-Jones, P. (2007). Практичне вјештине у психолошком савјетовању и помагању. Јастебарско: Наклада Слап Стр: 104-126; 135-156; 171-183; 191-196;263-273; 338-343;521-529; 535- 545.
  4. Јанковић, Ј. (2004). Савјетовање - психодинамски приступ. Загреб: Етцетера.Стр: 37-57.
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања ће се вршити током семестра у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, завршним испитом у вријеме редовних испитних рокова. Предиспитне обавезе се састоје из два (2) колоквијума (по 20 бодова) и редовног и активног похађања предмета (10 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Завршни испит се обавља у правилу усмено. На завршном испиту се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 5о бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50).