Навигација

О Универзитету

Претходни називи универзитета:

Универзитет у Бањалуци  (7. 11. 1975 – 13. 12. 1979)

Универзитет „Ђуро Пуцар Стари”  (13. 12. 1979 – 22. 4. 1992)

Универзитет у Бањој Луци   (22. 4. 1992 –)


Универзитет у Бањој Луци водећа је високошколска научно-образовна институција у Републици Српској и други по величини универзитет у Босни и Херцеговини. Основан је 7. новембра 1975. године, а његовом оснивању претходило је формирање неколико виших школа и факултета на овом простору. Приликом оснивања, у саставу Универзитета било је пет факултета – Електротехнички, Технолошки, Машински, Правни и Економски, као и три више школе. Медицински факултет основан је 1978. године, а остали факултети касније: Пољопривредни и Шумарски 1992, Филозофски 1994, Архитектонско-грађевински 1996, Природно-математички 1996, Академија умјетности 1999, Факултет физичког васпитања и спорта 2001, Филолошки, Факултет политичких наука и Рударски факултет 2009. те Факултет безбједносних наука 2017. године. Универзитет у Бањој Луци данас има 16 факултета, Академију умјетности и Институт за генетичке ресурсе.

Настава се изводи на 66 студијских програма првог циклуса студија, на 64 програма другог циклуса, уз два комбинована студијска програма, те на 13 студијских програма и један комбиновани студијски програм трећег циклуса студија. Студијски програми углавном су организовани према тростепеном моделу 4+1+3, док је на неким факултетима присутан и модел 3+2+3. Тренутно на Универзитету студира око 15.000 студената из свих крајева Републике Српске, али и из иностранства. Већина факултета Универзитета у Бањој Луци налази се у склопу два универзитетска кампуса, смјештена недалеко од обала ријеке Врбас, у непосредној близини центра града. У кампусима се налазе студентски домови са ресторанима, спортским теренима, студентским клубовима и Универзитетским рачунарским центром. Универзитет у Бањој Луци располаже свим неопходним просторним капацитетима, почевши од учионица и амфитеатара, преко читаоница и библиотека, до лабораторија и рачунарских сала. Укупна површина учионица износи око 16.000 m2, а лабораторијског простора око 10.000 m2. Већина учионица опремљена је видео-пројекторима и рачунарима за приказивање дигиталних наставних садржаја. Универзитет има и 20 рачунарских сала са 24-часовним приступом интернету. Библиотеке Универзитета посједују преко 200.000 књига, а претплаћене су и на велики број научних часописа. Од 2007. године Универзитет у Бањој Луци је интегрисан, са факултетима, Академијом умјетности и Институтом за генетичке ресурсе као чланицама. Радом Универзитета управљају Управни одбор, Сенат и ректор. Највише академско тијело Универзитета је Сенат.

Наиме, у складу са одредбама члана 53 Закона донесеног средином 2020. године, Сенат чине ректор, проректори, декани чланица Универзитета и директор Института за генетичке ресурсе, као и представници студената. Ранијим законским рјешењем, састав Сената био је друкчији. Чинило га је 29 чланова, и то: по један делегат академског особља из сваке организационе јединице, шест представника студената, ректор и четири проректора. У складу са Статутом Универзитета у Бањој Луци, ректор заступа и представља Универзитет и одговоран је за законитост рада и ефикасно пословање Универзитета. Ректор Универзитета у Бањој Луци је проф. др Радослав Гајанин, редовни професор Медицинског факултета. Он је 11. новембра 2017. изабран за вршиоца дужности ректора, а 21. марта 2018. за ректора Универзитета. Проф. др Радослав Гајанин је 29. новембра 2021. године добио повјерење Сената за мандатни период 2022–2026. године.

Визија развоја

Стратегија развоја Универзитета у Бањој Луци за период од 2017. до 2025. године утврђује стратешке циљеве у областима научноистраживачког рада, наставног процеса, међународне сарадње, трансфера знања и технологија у привреду и финансијске самоодрживости.

Универзитет постиже европске стандарде и доприноси укупном развоју знања, а кроз науку, истраживање, интернационализацију и иновације унапређује наставни процес и подстиче економски развој друштва.

Универзитет у свим научним областима образује међународно компетентан људски ресурс, способан да професионално и квалитетно одговори захтјевима модерне регионалне привреде.

Универзитет промовише највише међународне стандарде квалитета у науци, истраживању и образовању као темељ успјешног наставног процеса и самоодрживости. Усмјерен је ка интегрисању у ЕРА (European Research Area – ERA) и усвајању примјера добре праксе ЕХЕА (European Higher Education Area – EHEA). Образује будуће лидере и компетентне стручњаке, те у том смислу прихвата посебну одговорност за развој Републике Српске. Универзитет промовише друштво високих моралних вриједности, етичности и толеранције, градећи научне, образовне и културне мостове унутар Босне и Херцеговине, региона и свијета.

Општа стратешка начела

Универзитет треба да буде огледало Републике Српске, да ствара и промовише науку, истраживање, иновативност и културу, значајну за идентитет народа који живи вијековима на овим просторима. Без свијести о властитом идентитету и култури, без уске повезаности науке и високог образовања, нема ни развоја привреде ових простора. Универзитет треба да се развија и буде боље позициониран на свим свјетским ранг-листама. Развијаће се онолико брзо колико запослени на Универзитету буду „брзи” у прихватању нових сазнања, научних мисли, свјетских трендова у области науке, технологије, иновација и у њиховој примјени у наставном процесу. Наука и истраживање представљају извор знања, у основи су наставне дјелатности и предуслов су самоодрживости високог образовања, као и друштвено-економског и цивилизацијског развоја друштва. Кључне ријечи у развоју Универзитета за наредни период јесу: научноистраживачки рад, квалитет наставног процеса, студент у центру, интернационализација, трансфер знања и технологија, функционална интеграција, самоодрживост. Универзитету је потребан нов однос између образовања и развоја, заснован на новој истраживачкој и развојној култури. Сврха Универзитета јесте да допринесе стварању добробити: за истраживаче и наставни кадар кроз производњу знања и истраживање; за студенте кроз интеграцију нових знања у модерне студијске програме; за цијело друштво кроз трансфер знања и технологија у привреду. Стога је развој људских ресурса као покретача и носиоца промјена у процесу изградње бољег Универзитета једно од наших најважнијих стратешких усмјерења. Универзитет мора постати „магнет” за истакнуте међународне стручњаке, способне да окупе креативне људе са другачијим идејама, стручњаке који ће подстаћи оптимизам и изградити повјерење међу нашим партнерима. На тај начин Универзитет може трасирати правац ширег друштвеног развоја и послужити као узор другим институцијама.

Универзитет треба да подиже углед Републике Српске успостављајући најбоље међународне везе и контакте те да промовише науку и умјетност у региону, али и цијелој Европи. Отуда потреба да сваки универзитетски наставник и сарадник познаје свјетске језике. У исто вријеме, Универзитет треба да обезбиједи бесплатно учење српског језика за стране студенте, као и већи број студијских програма на енглеском језику.

У наставном процесу и моделима реализације наставе треба промовисати концепт „студент у центру учења”, уз јасно постављене и дефинисане исходе учења, који треба да буду одраз потреба друштва и наше економије. Треба повећати број уписаних и свршених студената првог циклуса студија, а посебно дипломираних студената који налазе запослење одмах по завршеном школовању. Човјек са квалитетним високим образовањем најбоља је инвестиција у будућност. Он је добродошао у својој средини, али у исто вријеме је и најбољи амбасадор у иностранству.

Уз све наведено, треба интензивирати напоре да Универзитет има бољу позицију на ранг-листама, сходно својим људским и материјалним ресурсима те академском квалитету. У наредном периоду треба тежити ка томе да се континуирано унапређује процес рада и квалитет образовања, уз испуњавање међународних норми и критеријума за вредновање. Потребно је задржати аутономију Универзитета и обезбиједити његов даљи развој. То је један од најважнијих задатака друштва и Републике Српске. Такође, треба се залагати за демократске процедуре одлучивања на Универзитету, уз ослањање на оне који имају највише искуства и знања у томе. Потребно је обезбиједити потпуну информисаност свих запослених, слободну и отворену расправу, као и критички дијалог, уз уважавање различитости у мишљењима. Предстоји улагање у опрему, као и у људске ресурсе – наставнике, сараднике и истраживаче, административно особље, како би они постали предводници развоја друштва и доказали да је име Универзитета у Бањој Луци синоним за квалитет и напредак. Универзитет свакодневно брине о младом нараштају научног и наставног особља, радећи на преносу знања и искуства најбољих научника и наставника на млађе колегинице и колеге. Он је мјесто најјаче промоције врхунских стандарда у високом образовању и науци. Битан сегмент дјеловања мора бити изналажење међународних инвестиционих и програмских фондова, кредитних организација и инвеститора који ће инвестирати у инфраструктуру Универзитета.

Слике

  • /uploads/attachment/strana/2/_______________1.jpg
  • /uploads/attachment/strana/2/Studenti-2.jpg
  • /uploads/attachment/strana/2/Studenti-3.jpg
  • /uploads/attachment/strana/2/Rektorat-2.jpg