Доцент Ракић дио највећег пројекта истраживања свемира

Доцент на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањој Луци др Немања Ракић биће дио великог међународног тима у једном од најамбициознијих научних пројеката данашњице истраживања свемира, који ће наредних десет година водити научници из Опсерваторијума „Вера Рубинˮ у Чилеу.

Овај пројекат, у који је већ уложено више милијарди долара, укључује рад на најсавременијем телескопу смјештеном у Андама, на једној од најповољнијих свјетских локација за посматрање неба. Циљ је систематско и непрекидно праћење свемира, што би могло довести до револуционарних открића, од нових сазнања о Сунчевом систему, преко праћења потенцијалних пријетњи из свемира, до потраге за мистериозном деветом планетом.

„Не можемо ни да замислимо количину података које ћемо добити. Очекујемо нова сазнања о промјенама на објектима које ћемо пратити, што је кључно за њихово физичко разумијевање. Један од задатака биће и снимање свих малих тијела у Сунчевом систему – астероида, комета и метеора – како бисмо могли правовремено реаговати у случају могуће опасности по Земљуˮ, изјавио је др Ракић за Радио Републике Српске.

Ракић је једини научник из Републике Српске и Босне и Херцеговине који учествује у овом глобалном пројекту. Српски научни тим је, заједно са француским, био међу првим међународним партнерима који су се придружили америчкој иницијативи.

Како су пренијели медији, Опсерваторијум „Рубинˮ и пројекат „Legacy Survey of Space and Timeˮ сматрају се револуцијом у астрономским посматрањима. Заједно са телескопом и његовим инструментима, опсерваторијум је дизајниран тако да одговори на више научних питања у исто вријеме. Камера величине и тежине малог аутомобила, са сензором који у једном кадру сними скоро 50 пречника Мјесеца, за само 60 секунди може да детектује шта се дешава на небу и обавијести јавност о евентуалним промјенама.

Опсерваторијум „Рубинˮ је пројекат америчке владе, који финансирају Национална научна фондација и Министарство енергетике САД, у смислу саме изградње и конструкције. Међутим, прије десетак година постало је јасно да ће бити потребна међународна помоћ, како у дизајну и изградњи тако и у припреми за експлоатацију великих количина података. Први међународни тимови који су се прикључили изградњи били су тимови из Француске и Србије. Касније је потписан уговор са бројним тимовима широм свијета, укључујући и тим у којем је доцент Ракић, за такозвани нематеријални допринос.

Опсерваторијум „Рубинˮ добио је име по Вери С. Рубин, америчкој астрофизичарки која је била пионирка у астрономији и научним истраживањима. Она је, између осталог, открила да се звијезде које су удаљене од центра наше галаксије крећу брже него што је то било очекивано према важећим теоријама.