С20-58 - Социјална и културна антропологија
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Тип студија | Академске студије првог циклуса | |||
| Студијски програм | Примијењена социологија | |||
| Назив | Социјална и културна антропологија | |||
| Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
| С20-58 | изборни | 5 | 2П + 2В | 5.0 |
| Наставници | ||||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
| Нема условљености | Нема условљености | |||
| Циљеви изучавања предмета | ||||
| Стицање општих и основних академских знања о социо-културној структури и социо-културним процесима неопходних за даље професионално и стручно усавршавање. | ||||
| Исходи учења (стечена знања) | ||||
| Студенти ће усвојити фундаментална и развојна знања о настанку, природи и карактеру културе, културним промјенама и културним процесима. | ||||
| Садржај предмета | ||||
| 1. Цикличка и идеалистичка теорија Питирима Александровича Сорокина 2. Историцистичка и структуралистичка теорија Освалда Шпенглера 3. Хришћанско-есхатолошка теорија Николаја Берђајева 4. Емпиристичко-фаталистичка теорија Арнолда Тојнбиа 5. Функционално-институционалистичка теорија Талкота Парсонса 6. Функционалистичка и биологистичка теорија културе Бронислава Малиновског 7. Психоаналитичка теорија Сигмунда Фројдa и афирмативна теорија Херберта Маркузеа 8. Дијалектичко-материјалистичка и повијесно-хуманистичка теорија Карла Маркса и Фридриха Енгелса 9. Техничко-технолошка теорија културе Жан Анрија 10. Филозофско-антрополошке теорија Хајнриха Рикерта и Арнолда Гелена 11. Културно-антрополошка и културно-релативистичка теорија Франца Боаса 12. Културно-антрополошка и еволуционистичка теорија Алфреда Луиса Кребера 13. Културолошка теорија Лесли Вајта 14. Тотално-еволуционистичка теорија Херберта Спенсера 15. Еволуционистичко-материјалистичка теорија Луиса Хенрија Моргана | ||||
| Методе извођења наставе | ||||
| Настава ће бити извођена у форми предавања и вјежби. Предавања ће бити структурирана кроз тематска теоријска излагања наставних јединица те расправу или разговор. Вјежбе ће ће се састојати од анализе литературе чије разумјевање и овладавање студент доказује континуираном израдом и одбраном семинарског рада. У току семестра путем предавања и вјежби обрађено градиво биће провјеравано парцијално путем два обавезујућа колоквијума. Након реализованих предиспитних обавеза (колоквијума и семинарских радова), студенти стичу право полагања цјелокупне наставне материје у форми завршног усменог испита (академски разговор). | ||||
| Литература | ||||
| ||||
| Облици провере знања и оцењивање | ||||
| Провјера знања ће бити вршена у току семестра путем колоквијума и семинарских радова, те на крају семестра у форми академског разговора. | ||||
| Посебна назнака | ||||
| Нема посебне назнаке за предмет | ||||