ДСДН-С-6 - Религија и етницитет
| Спецификација предмета | ||||
|---|---|---|---|---|
| Тип студија | Академске студије трећег циклуса | |||
| Студијски програм | Докторске студије друштвених наука | |||
| Назив | Религија и етницитет | |||
| Акроним | Статус предмета | Семестар | Фонд часова | Број ЕСПБ |
| ДСДН-С-6 | обавезан | 2, 3 | 4П + 2В | 8.0 |
| Наставници | ||||
| Наставник (предавач) | ||||
| Наставник/сарадник (вежбе) | ||||
| Условљност другим предметима | Облик условљености | |||
| Уписан други семестар | ||||
| Циљеви изучавања предмета | ||||
| Кроз предмет Религија и етницитет настоји се сагледати сложени однос између ове двије друштвене појаве, као и интеракција међу њима. Интерес друштвених и хуманистичких наука за проучавањем религије и етницитета, умногоме је повећан због глобализацијских процеса који узрокуји све веће миграције и помјерања становништва. Можемо рећи како је то један од разлога виталности религије у срединама које имају велики број имиграната и досељеника. Истраживања су показала како већина имиграната постаје свјесна свога религијског идентитета тек послије пресељења у нову средину, што је посљедица мањинског идентитета суоченог са новим друштвеним и културним условима живота. Религијом се настоји сачувати културна посебност (етницитет), а она врло често представља и реакцију на расизам и социјалну искљученост имиграната. Религија јача групу изнутра, док је истовремено изолује од главних токова друштвеног живота. Врло важну улогу има религијска презентација, чиме се настоји визуелизовати религијски идентитет – отуда истицање вјерских обиљежја и наглашавање религијске припадности кроз истицање вјерских симбола и одијевање. Поред негативних (религија у функцији културне одбране) – интегризма, неоконзервативизма, религијског фундаментализма и религијског национализма, то доприноси и успостављању нових облика додира, комуникације и суживота између различитих вјерских заједница, као и афирмације идеја екуменизма, сарадње и толеранције (религија у финкцији управљања културном транзицијом). | ||||
| Исходи учења (стечена знања) | ||||
| Упознавање са новим теоријским приступима у проучавању религије (религијског) и етницитета (етничког); развој критичког мишљења; развијање способности за критичко поређење и вриједносно оцјењивање досадашњих теоријских и научних приступа у прочавању задатих проблама. | ||||
| Садржај предмета | ||||
| Кроз рад на предмету, тематски ће се обрађивати следеће наставне јединице: Религија (религијско) и етницитет (етничко): Појмовна одређења, теоријски приступи, класификације и систематизације; Клифорд Герц: Религија као културни систем; Етницитет као културна чињеница: Неокултуралистички приступ Томаса Хилана Ериксена; Примордијалне, модернистичке и постмодернистичке теорије о нацији и национализму; Улога и значај религије за конституисање националног (етничког) идентитета; (Анти)секуларизацијска дебата: Глобално оживљавање и ревитализација религије; Религија и савремени етнички сукоби; Религијски национализам: Национални партикуларизам насупрот религијског универзализма; Улога религијског и етничког током сукоба у бившој Југославији; Бог vs. Нација: Преклапање и подударање религијског и националног идентитета (примјер БиХ); Искуство резлике: Религија, етницитет и друштвена интеракција (приступ Ђуре Шушњића и Фредерика Барта). | ||||
| Методе извођења наставе | ||||
| Предавања, аудио-визуелни садржаји, семинари из литетатуре, консултације. | ||||
| Литература | ||||
| ||||
| Облици провере знања и оцењивање | ||||
| Као услов за заказивање завршног испита обавезан је приступни рад, чији предмет истраживања треба да прати садржај наставног предмета. Завршни испит се обавља усмено, након испуњених предиспитних обавеза, пред другим докторандима полазницима колегија. | ||||