ОА07ЕУА - Естетика у архитектури

Спецификација предмета
Тип студија	Академске студије првог циклуса
Студијски програм	Архитектура
Назив	Естетика у архитектури
Акроним	Статус предмета	Семестар	Фонд часова	Број ЕСПБ
ОА07ЕУА	обавезан	5	1П + 0В	2.0
Наставници
Наставник (предавач)	проф. др Наташа Вилић
Наставник/сарадник (вјежбе)
Условљност другим предметима				Облик условљености
Нема предходних и додатних услова за слушање овог предмета за студнете.				Нема.
Циљеви изучавања предмета
Циљ је да студенти стекну темељна сазнања о битности естетике за архитектуру као умјетност, те да схвате шта значи природно и уметнички лепо; шта јесте уметник; шта јесет уметничко дело, те шта значи перцептивни и рецептивни акт за публику. Битно је схватити зашто Хегел први сматра да је архитектура умјетност, те зашто архитектонско дјело мора бити као израсло из природе, а не нешто наметнуто природи и човеку као вештачко и пролазно.
Исходи учења (стечена знања)
Увођење студената у разумијевање модерног и постмодерног схватања естетике архитектуре, те оспособљавање студената за вођење дискурса и дијалога феномену умјетности уопште, естетике и архитектуре као умјетности и културе живљења.
Садржај предмета
Појам и предмет естетике као философске дисциплине; Естетика и друге философске и научне дисциплине; Античко и средњовековно схватање лепоте и уметности; Модерно и посмодерно схватање лепог и уметности; Природно лепо и уметнички лепо; Основни појмови у естетици (калон,мимесис, техне, поиесис...); Геније и таленат; Уметност као игра; Уметност као хармонија; Хегелова естетика општи део; Хегелова естетика архитектуре; Разлика између класичне и савремене уметности; Струјања у савременој естетици; Савремена естетика архитектуре.
Методе извођења наставе
Предавања, расправе, теоријске елаборације и презентације грађе и увида, консултације.
Литература
Аристотел (2008). О песничкој уметности. Београд: Дерета. Ауснто. Р. (1975). Теорије о лепом у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга. Бимел. В. (1980). Филозофске анализе модерне уметности. Загреб: ЦЦД. Бубнер. Р. (1991). Естетско искуство. Загреб: Матица Хрватска. Гилберт. К. Е./Кун. Х. Историја естетике. Београд: Култура/Сарајево: Завод за издавање уџбеника. Граси. Е. (1974). Теорије о лепом у антици. Београ:ЦДамњановић. М. (1988). Естетика и стваралаштво. Сарајево: Веселин МасКЗХег. Хегел. Г. В. Ф (1975). Естетика. 1-3. Београ: БИГЗ. Хартман. Н. (1968). Естетика. Беогр: Култура. Платон (2001). Држава. Загреб: Наклада Јуричић. Зуровац. М. (2008). Три лица лепоте. Београ: Службени гласник. Вилић. Н. (2016). Увод у естетику (са кратким прегледом историје естетике: Антика и Средњи век). Бања Лука: Удружење за филозофију и друштвену мисао. Вилић. Н. (2021). Умјетност и стваралаштво. естетика у савременом добу. Бања Лука: Графопапир д.о.о. Бања Лука.
Облици провјере знања и оцјењивање
Два колоквијума, присуство настави које се вреднује због интерактивног учешћа студената у наставном процесу и завршни (усмени) испит.
Посебна назнака
Нема.