Први Статут Универзитета у Бањој Луци

На данашњи дан, 7. новембра 1975. године, усвојен је први Статут Универзитета у Бањој Луци, документ који је поставио темеље организације и функционисања ове високошколске институције.

Према члану 2. Статута, Универзитет је обухватао 16 чланица: пет факултета (Електротехнички, Машински, Технолошки, Правни и Економски), двије више школе (Виша економско-комерцијална и Техничка школа у Бихаћу), Педагошку академију и осам института и развојно-истраживачких центара. Међу институцијама биле су Институт за професионалну електронику „Чајавец“, Истраживачко-развојни центар „Јелшинград“, Институт за хемијску прераду дрвета „Инцел“, Институт за испитивање грађевинског материјала, Економски институт, Пољопривредни завод, Ветеринарско-сточарски центар и Истраживачко-развојни центар „Врбас“.

Статут је утврдио основна начела рада Универзитета, са примарним задатком – унапређење и координацију научне и образовне дјелатности. Управљање је било организационо подијељено: ректор је обављао извршне послове, док је колективни орган управљања чинила Скупштина Универзитета са 92 члана. Поред ње, постојао је Извршни одбор Скупштине као колегијално тијело, чији су чланови бирани на двогодишњи мандат. Научно-наставну структуру чинили су Универзитетско научно-наставно вијеће и Научно-наставно вијеће заједничких катедри.

Међу занимљивим одредбама првог Статута били су хабилитациони поступак као додатни корак након стицања докторске титуле, те могућност да се један од три проректора бира из реда студената на мандат од једне године.

Први Статут Универзитета у Бањој Луци остаје кључни оснивачки документ, који нам данас омогућава увид у наставно-научну мисију и друштвени значај Универзитета у периоду његовог формирања.

(ПФ/УНИБЛ)