Навигација

ОА19АУНВ - Архитектура и умјетност Новог вијека

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмАрхитектура
НазивАрхитектура и умјетност Новог вијека
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
ОА19АУНВобавезан33П + 0В4.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
    Условљност другим предметимаОблик условљености
    за похађање, предиспитне обавезе на нижим предметима Архитектуре и умјетности за полагање, положени нижи предмети Архитектуре и умјетностиНема.
    Циљеви изучавања предмета
    Проучавање и савладавање развоја архитектонског и умјетничког стваралаштва током Новог вијека, као и савладавање принципа естетике и философије тог доба. Упознавање са друштвеним условима који су довели до појаве ренесансе, као прекретнице у развоју друштва у цјелини.
    Исходи учења (стечена знања)
    Стицање знања о развоју архитектуре, урбанизма и умјетничког стваралштва у Новом вијеку. Изучавање естетике и философије Новог вијека. Естетичке рефлексије о променама у схватањима у односу на Антику и Средњи виек у анализи архитектонских дела умјетности, осврт на промене у философско-естетичким схватањима феномена лепог у Антици и средњем веку. Стварање интегралне слике архитектуре и умјетности насталих у слиједу након Старог и Средњег вијека. Савладавање анализе архитектонских и умјетничких дјела кроз разумијевање естетске анализе Новог вијека. Упознавање са значајним друштвеним дешавањима који су услиједили појавом ренесансе - реформација и контрареформација, индустријска револуција. Савладавање теорија о архитектури и граду, примјени и трансформацији античких идеја о простору, архитектонској форми, техникама грађења и стилским облицима, припрема за нову, савремену философију архитектуре. Разумијевање историцизама XVIII и XIX вијек у архитектури и умјетности, као и коријена модерне архитектуре.
    Садржај предмета
    Архитектонско и умјетничко стваралаштво Новог вијека. Паралелно праћење развоја умјетности, архитектуре и естетских принципа и философије тог доба, кроз цијели семестар. Друштвени услови који су довели до појаве ренесансе. Хуманизам као база за ренесансно стваралаштво. Уомо универзале. Стварање ауторске архитектуре. Перспектива и друге помоћне дисциплине у архитектури. Ренесансне теорије о архитектури и идеалним градовима. Преглед ренесансног стваралаштва у Италији. Филипо Брунелески. Леон Батиста Алберти. Донато Браманте. Рафаел. Балтазаре Перуци. Ђулио Романо. Микеланђело Буонароти. Антонио Паладио. Остали аутори у Италији. Преглед ренесансног стваралаштва у Италији и другим европским земљама – Француска, Енглеска. Маниеризам. Друштвени услови који су довели до појаве барока. Реформација и контрареформација. Психолошки доживљај барокне архитектуре и урбанизма. Реализација ренесансних идеја о граду у бароку. Преглед барокне архитектуре у Италији. Ђакомо Бароци да Вињола. Бернини и Боромини. Остали аутори у Италији. Преглед барокне архитектуре у осталим европским земљама: Енглеска, Француска, Њемачка, Аустрија, Русија. Барокни урбанизам. Архитектура историцизма. Индустријска револуција и коријени модерног доба. Преглед архитектуре XVIII и XIX вијека у европским земљама. Реконструције европских градова XIX вијека. Почетак савременог доба.
    Методе извођења наставе
    Предавања, семестрални задаци (графички радови, макете, есеји), екскурзије, консултације
    Литература
    1. Хегел. Г.В.Ф. (1975). Естетика 1-3. Београд: БИГЗ.
    Облици провере знања и оцењивање
    Усмени испит
    Посебна назнака
    Нема.