С20-7 - Социолошка теорија I

Спецификација предмета
Тип студија	Академске студије првог циклуса
Студијски програм	Примијењена социологија
Назив	Социолошка теорија I
Акроним	Статус предмета	Семестар	Фонд часова	Број ЕСПБ
С20-7	обавезан	2	3П + 1В	6.0
Наставници
Наставник (предавач)	проф. др Немања Ђукић
Наставник/сарадник (вежбе)	Душанка Слијепчевић, ма
Условљност другим предметима				Облик условљености
Нема				Нема
Циљеви изучавања предмета
Стицање основног академског знања о класичним социолошким теоријама.
Исходи учења (стечена знања)
Савладавањем градива из овог предмета студент ће бити: Упознат са теоријским и појмовним парадигмама и дискурсима у првој и другој фази историјског развоја социологије (од Конта до Диркема те од Диркема до Фукоа); Оспособљен да влада појмовним апаратом сваке појединачне теоријске парадигме; Оспособљен да примјењује стечена теоријска знања у разумијевању, анализи и критици свакодневних друштвених појава и процеса.
Садржај предмета
Историјски развој социологије (позитивистичка, социологистичка и симболичка фаза) • Структура социолошке науке (универзална, општа, теоријска и појмовна парадигма) • Позитивистичка теорија Огиста Конта • Еволуционистичка теорија Херберта Спенсера • Материјалистичке теорије друштва (Морган, Маркс, Енгелс) • Формализам у социологији (Зимел, Фон Визе, Тенис) • Психолошке теорије друштва (Фројд, Фром, Ле Бон) • Теоријски систем Макса Вебера • Социологистичка теорија Емила Диркема • Дубинска социологија Жоржа Гурвича • Цикличне теорије друштва (Сорокин, Шпенглер, Берђајев, Тојнби) • Функционалистичке и неофункционалистичке теорије друштва (Парсонс, Мертон, Малиновски, Браун, Луман) • Теорија елита (Парето, Моска, Рајт Милс) • Теорије конфликта (Козер, Дарендорф) • Структурализам (Алтисер, Пуланцас)
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Литература
Ђукић, Н. и Шијаковић, И. (2010). Увод у класичне социолошке теорије. Бања Лука: Економски факултет. • Лалман, М. (2001). Историја социолошких идеја, Београд: Завод за уџбенике (одабрани дијелови) • Рицер, Џ. (2009). Савремена социолошка теорија и њени класични корени. Београд: Службени гласник (одабрани дијелови).
Облици провере знања и оцењивање
Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.
Посебна назнака
Нема назнаке