С20-17 - Религије свијета

Спецификација предмета
Тип студија	Академске студије првог циклуса
Студијски програм	Примијењена социологија
Назив	Религије свијета
Акроним	Статус предмета	Семестар	Фонд часова	Број ЕСПБ
С20-17	изборни	3	2П + 2В	6.0
Наставници
Наставник (предавач)	проф. др Душко Трнинић
Наставник/сарадник (вежбе)	Бојана Вукојевић, ма
Условљност другим предметима				Облик условљености
Нема услова
Циљеви изучавања предмета
Основни циљ предмета Религије свијета је упознавање студената/киња са социјалном историјом, учењима и обредима великих светских религија (хиндуизма, будизма, јудаизам, хришћанство и ислам). Обратиће се пажња на историјски контекст настанка поменутих религија, као и на основна учења, религијску праксу и симболику. Кроз одређење мјеста на религијској карти свијета, настојаће се увидјети улога и значај поменутих религијских заједница у савременим глобалним кретањима.
Исходи учења (стечена знања)
Упознавање студента и студенткиња са различитим религијским традицијама, њиховим учењима и вјерском праксом, а у циљу продубљивања знања о религијским заједницама у нашем друштву и јачања религијске културе која је предуслов за успостављање сарадње и интерконфесионалног дијалога.
Садржај предмета
1. Упоредна религија (теоријско- методолошки приступи у проучавању свјетских религија); 2. Географија религије и религијска карта свијета; 3. Религије Индије: хиндуизам, џаинизам и будизам; 4. Религије Далеког истока: традиционалне кинеске религије и шинтоизам; 5. Јудаизам (библијска, талмудска, мистична и модерна мисао јудаизма); 6. Рано хришћанство (Исус Христ, апостоли, Св. Павле, гностицизам, религијска заједница); 7. Хришћанство (теологија, социјално учење, однос према политици); источно хришћанство (црквени поредак, етнофилетизам, аутокефалност; улога у друштву); 8. Мартин Лутер и покрет реформације (историјски контекст, основна учења, протестантски фундаментализам); 9. Ислам (Мухамед, настанак и ширење ислама); 10. Извори ислама (писани, усмени и методски исламски извори); 11. Структура исламског живота; 12. Ислам и питање родне равноправности (однос према женама у исламском учењу и пракси), исламска умјетност; 13. Сикизам (настанак, религиозни живот и обреди); 14. New Age религиозност (заокрет од класичне религиозности према новијим облицима вјерности и духовности); 15. Вјерске заједнице у Босни и Херцеговини.
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Литература
Ivan Cvitković (1999) Religije suvremenog svijeta, Sarajevo: Fakultet političkih nauka/ Svjetska konferencija religija za mir, str. 31-78; 119-233. Milan Vukomanović (2004) Religija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања вршће се током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, на завршном испиту, у вријеме редовних испитних рокова. Завршном испиту могу приступити сви студенти који су испунили предиспитне обавезе. Завршни испит се организује усмено. Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), активности током наставе и вјежби (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно остварити 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). У зависности од оствареног броја бодова коначна оцјена се формура према Правилима студирања на првом и другом циклусу студија на Универзитету у Бањој Луци.