Навигација

ПН20-4 - Социјална политика

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмПолитичке науке
НазивСоцијална политика
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
ПН20-4обавезан13П + 1В6.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Уписана прва година студијаНема
Циљеви изучавања предмета
- Стицање основних знања из социјалне политике као теоријске и практичне науке, - Упознавање савремених приступа и модела социјалне политике, - Изучавање подручја социјалне политике и разумијевање практичне примјене науке, - Разумијевање кретања, повезаности и условљености друштвених појава које обликују радне и животне услове људи.
Исходи учења (стечена знања)
Послије завршеног курса студенти ће моћи да: - Користе усвојена знања о настанку и развоју социјалне политике као науке и као практичне дјелатности у разумијевању радних и животних услова људи: - Служе се језиком социјалне политике упознајући основне појмове и категоријални апарат; - Повезују историјски развој социјално-политичке мисли и праксе са савременим токовима и чиниоцима који их опредјељују, - Разумију кључне токове у промјенама и савременој улози социјалне политике у друштву; - Познају подручја социјалне политике и критички разматрају мјере и облике дјеловања; - Употребљавају стечена знања у свом професионалном раду у различитим подручјима социјалне политике у остваривању права корисника.
Садржај предмета
- Tеоријске и методолошке основе социјалне политике као научне, практичне и наставне дисциплине и преглед историјског развоја; - Основни појмови из социјалне политике: појам, социјална политика, социјални развој, социјална сигурност; социјално старање, социјално обезбјеђење, социјално осигурање, социјалне престације; - Основни појмови из социјалне политике: Социјалне потребе, социјални случај, социјални проблеми; социјална заштита, социјално право, социјална правда, социјална држава, социјални дијалог, социјални капитал, социјална искљученост, социјална укљученост, цивилно друштво; - Заједничка, суштинска обиљежја социјалне политике и фактори који утичу на предмет и садржај; Однос социјалне политике са другим наукама; - Историјски развој социјално-политичког дјеловања, од настанка људске цивилизације, робавласничко друштво, феудализам, либерални капитализам; - Социјалне реформе и савремене социјалне политике; - Традиционалне и модерне социјално-политичке доктрине и теорије: - Савремене тенденције и кретања у социјалној политици и модели социјалне политике; - Социјална политика бивших социјалистичких држава - социјална политика земаља у транзицији; социјални проблеми и социјална политика земаља у развоју; - Социјална политика Европске уније и глобализација и социјална политика; - Социјални проблеми и социјална политика; - Подручја социјалне политике: -
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Литература
  1. - Гавриловић, А. (2005): Социјална политика, Бања Лука: Филозофски факултет,
  2. - Лакићевић, Д. (1990): Социјална политика, Београд: Савремена администрација (поглавље о историјском развоју),
  3. - Piljiz, V. i dr. (2005) Socijalna politika, Zagreb: Pravni fakultet Sveučilišta u Zagrebu.
Облици провере знања и оцењивање
Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.
Посебна назнака
нема