ПН20-30 - Религија и политика

Спецификација предмета
Тип студија	Академске студије првог циклуса
Студијски програм	Политичке науке
Назив	Религија и политика
Акроним	Статус предмета	Семестар	Фонд часова	Број ЕСПБ
ПН20-30	изборни	5	3П + 1В	6.0
Наставници
Наставник (предавач)	проф. др Душко Трнинић
Наставник/сарадник (вежбе)	проф. др Душко Трнинић
Условљност другим предметима				Облик условљености
Уписан пети семестар
Циљеви изучавања предмета
Предмет Религија и политика замишљен је као општи увод у комплексну проблематику међуодноса и међуутицаја религије и политике. Кроз предмет разматра се политичка димензија религијског и религијска димензија политичког феномена, с тим што се, полазећи од општих категоријалних и концептуалних одређења укоријењених у генеричку природу религије и политике, преко разраде елемената политичког у вјерским учењима, нагласак ставља на теоријско објашњавање и илустровање, кроз историјске и савремене примјере, видова конкретне интеракције религијског и политичког у друштвеној пракси. У средишту пажње је однос између цркве/вјерске заједнице, као институционалног облика исказивања вјерског, са једне, и државе, као доминантног вида артикулисања политичког. Кроз преглед познатих модела односа између цркве/вјерске заједнице и државе, посебно се проблематизује положај религије у контексту процеса глобализације, што подразумијева разматрање феномена секуларизације, десекуларизације и „постсекуларног“ друштва. С обзиром на мултиконфесионалну природу нашег друштва, као и значајну улогу религијског чиниоца у социјалним и политичким кретањима и догађањима, посебна пажња посветиће се односу религије и политике у БиХ.
Исходи учења (стечена знања)
Студенти треба да овладају основним појмовима из динамичне области религијско-политичке интеракције, да се оспособе за разумијевање конкретних видова испољавања тог међуодноса и успостављање критичког и објективног става према феноменима значајаним за друштвени и политички живот, а који су, неријетко, оптерећни високим степеном манипулације и тенденциозне инструментализације.
Садржај предмета
Религија и политика у саодносу: садржај и предмет истраживања; Вјера, религија, црква; Вјера-религија versus политика-држава; Функције религије; Религија и идеологија; Социјално и политичко у учењима великих светских религија; Монотеистичке религије и политика; Немонотеистичке религије и политика; Религија и нација; Игра посвађаних ријечи: Секуларисти и антисекуларисти; Ревитализација религије и савремена политика; Јавна религија: Између употребе и злоупотребе; Религија и насиље; Религијски фундаментализам: Конзервативни одговор на изазове модерности; Религијски национализам: Национални партикуларизам насупрот религијског универзализма; Религија и глобализација; Нетрадиционалне цркве/вјерске заједнице и покрети; Религија и политика на постјугословенском простору.
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Литература
Srđan Vrcan, „O suvremenim religijskim promjenama u optici političke sociologije religije“, u: Politička misao, 33/ 1996, str. 189-206; Srđan Vrcan, „Religija i politika“, u: Republika – Glasilo građanskog samoslobođenja, 320-321/ 2003. Milan Vukomanović (2008) Homo viator: religija i novo doba, Beograd: Čigoja štampa, str. 67-88. Duško Trninić (2018) Religija u ogledalu vremena: Prilozi sociologiji sekularizacije, Banja Luka: Udruženje za filozofiju i društvenu misao, str. 9-87. Christopher Soper i Joel Fetzer (2006) „Religija i politika u sekularnoj Evropi“, u: I. Cvitković, D. Abazović (ur.) Religija i europske integracije, Sarajevo: Magistrat, str. 75-99. Ivan Cvitković (2006) „Religija i europske integracije“, u: I. Cvitković, D. Abazović (ur.) Religija i europske integracije, Sarajevo: Magistrat, str. 7-41.
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања вршће се током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, на завршном испиту, у вријеме редовних испитних рокова. Завршном испиту могу приступити сви студенти који су испунили предиспитне обавезе. Завршни испит се организује усмено. Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), активности током наставе и вјежби (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно остварити 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). У зависности од оствареног броја бодова коначна оцјена се формура према Правилима студирања на првом и другом циклусу студија на Универзитету у Бањој Луци.