Навигација

ПН20-12 - Политички темељи савременог свијета

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмПолитичке науке
НазивПолитички темељи савременог свијета
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
ПН20-12изборни23П + 1В6.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Уписан други семестар.Уписан други семестар.
Циљеви изучавања предмета
Oд када постоје људи изграђују, посматрају и објашњавају свијет. Свеукупност њиховог духовног и материјалног стварања називамо цивилизацијом. Познавање темеља савременог свијета је од великог значаја за сваког студента друштвених наука. Циљ овог предмета је да студенте на првој години студија упозна са тиме како јеи на којим темељним феноменима и процесима изграђен савремени свијет политике, као и да појасни све најважније политичке и друштвене изазове модерног доба у којем живимо
Исходи учења (стечена знања)
По успјешном завршетку предмета Темељи савременог свијета студенти стичу и развијају одговарајуће знање и способности неопходне за даљи наставак студија у оквиру уписаног студијског програма. Осим тога ово фундаментално знање оспособиће их за квалитетан рад у научно-истраживачким пословима, као и у дипломатији и институцијама власти.
Садржај предмета
Садржај предмета по недјељама: 1. Фактори политичке борбе 2. Облици политичке борбе 3. Политика у савременом свијету: од антагонизма до интеграције 4. Понављање градива из првог дијела (први колоквијум) 5. Савремени свијет и његове противрјечности: старе и нове политике 6. Глобална економија, екологија, становништво и природни ресурси 7. Западне државе и процес европских интеграција 8. Распад СССР-а и судбина држава Средње и Источне Европе 9. Униполарни свијет Сједињених Америчких Држава, Латинска Америка и Блиски исток 10. Азија и Африка: између успона и трагедија 11. Свијет послије 11.09.2001. године, економске кризе и рушење униполарности 12. Економска нејданокст у свијету и изазови савремене политике 13. Понављање градива из другог дијела (други колоквијум) 14. Неолиберализам, „доктрина шока“ и њене посљедице – између реалности и „теорија завјере“ 15. Излагање семинарских радова на задату тему
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео материјала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Литература
  1. Симовић, Владе (2020) Политички темељи савременог свијета, РИДЕР, Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци, Бања Лука
Облици провере знања и оцењивање
Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.