Навигација

Н20-70 - Социологија друштвених промјена

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмНовинарство и комуникологија
НазивСоциологија друштвених промјена
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
Н20-70изборни62П + 1В4.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Нема услова
Циљеви изучавања предмета
Кроз предмет Социологија друштвених промјена студенти/киње ће се упознати са основним теоријским и емпиријским приступима у проучавању друштвених промјена како на макро, тако и на микро нивоу. У том смислу друштвеним промјенама се прилази двојако: онима које се тичу друштва као цјелине, а односе са на глобалне/ планетарне процесе и промјене; као и онима које се одвијају у појединим подручјима друштвеног живота, као што су економија, политика, култура, религија/ духовност. Посебан нагласак се ставља на друштвене промјене у транзиционим и постсоцијалистичким друштвима, какво је и друштво у којем живимо. Циљ изучавања наставног предмета је препознавање друштвених промјена и њихове законитости у појединим временским и историјским периодима, као и разумијевање друштвених процеса, који уз друштвене промјене представљају најважнију категорију друштвене динамике.
Исходи учења (стечена знања)
Студенти и студенткиње биће у стању да покажу: (1) завидно познавање теоријских, емпиријских и других актуелних питања везаних за друштвену динамику; (2) разумијевање различити теоријских приступа у схватању друштвених процеса и друштвених промјена, као и њихове нормативне импликације; (3) препознају и објасне друштвена кретања и промјена на глобалном/ планетарном и локалном нивоу, са посебним нагласком на друштвену средину у којој живе; (4) биће у стању да понуде критички засноване увиде о питањима везаним за различите приступе анализи друштвене динамике и друштвеног живота.
Садржај предмета
1. Друштвене промјене: одређење; 2. Теоријски и методолошки приступи у проучавању и праћењу друштвене динамике; 3. Врсте друштвених промјена: друштвена кретања; друштвени развој, стагнација и регрес; друштвена еволуција и револуција; 4. Утицаји на друштвену промјену: физичко окружење, политичка организација и културни чиниоци; 5. Теорије модернизације: различити приступи; 6. Мишел Фуко: од друштва дисциплине до друштва контроле; 7. Како је сутра одредило данас: од друштва ризика до ризичног друштва; 8. Глобализацијска дебата: различити приступи (хиперглобалисти, скептици, трансформационисти); 9. Глобализација и културна (де)територијализација; 10. Теорије друштвених сукоба; 11. Макс Бергхолз: Насиље као генеративна сила; 12. Религија и друштвене промјене: идеолошке манифестације религије и религијског; 13. Босна и Херцеговина: постсоцијалистичка транзиција и друштвена трансформација; 14. Друштвени покрети (одређење, врсте, динамика и развој друштвених покрета); 15. Грађанско организовање и савремени друштвени покрети: да ли је могућ отпор у умрежаном друштву?
Методе извођења наставе
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Литература
  1. Džonatan H. Tarner (2009) Sociologija, Novi Sad i Beograd: Mediterran publishing i Centar za demokratiju (str. 69-89, 265-326, 417-479).
  2. Entoni Gidens (2005) Sociologija, Beograd: Ekonomski fakultet (str. 702-723).
  3. Fareed Zakaria (2020) Deset lekcija za svijet poslije pandemije, Zaprešić: Fraktura.
  4. Ivan Krastev (2020) Pandemija nostalgije. Kako koronavirus mijenja Europu, Zagreb: Tim press.
  5. Juvel Noa Harari (2019) 21 lekcija za 21. vek, Beograd: Laguna.
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања вршће се током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, на завршном испиту, у вријеме редовних испитних рокова. Завршном испиту могу приступити сви студенти који су испунили предиспитне обавезе. Завршни испит се организује усмено. Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), активности током наставе и вјежби (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно остварити 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). У зависности од оствареног броја бодова коначна оцјена се формура према Правилима студирања на првом и другом циклусу студија на Универзитету у Бањој Луци.