Навигација

Н20-66 - Односи с јавношћу у новим медијима

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмНовинарство и комуникологија
НазивОдноси с јавношћу у новим медијима
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
Н20-66обавезан62П + 2В6.0
Наставници
Наставник (предавач)
    Наставник/сарадник (вежбе)
      Условљност другим предметимаОблик условљености
      Циљеви изучавања предмета
      Циљ предмета ”Односи с јавношћу у новим медијима” је детаљно представљање аспеката нових медија, првенствено друштвених, те њихове улоге у кампањама односа с јавношћу. За разлику од класичних односа с јавношћу, овдје се детаљно разматрају планови кампања у различитим новим медијима, као што су Фејсбук, Гугл, Инстаграм, Твитер, Јутјуб и интернетске продавнице. Такође, предмет има за циљ да понуди практичне и искуствено провјерљиве моделе организације ОСЈ у новим медијима, те надоградњу традиционалних промотивних мискева.
      Исходи учења (стечена знања)
      Студенти ће након слушања предмета бити способни да разумију однос између ОСЈ и нових медија, поготово из угла приватности и етичких начела. Такође, студенти ће бити оспособљени да креирају кампање на Фејсбуку, Гуглу, Јутјубу, Инстаграму, као и да разумију основне аспекте пословања на интернету. На крају, студенти ће добити практична знања из области креирања комуникацијског плана, који се може употребљавати у њиховим личним и пословним обавезама.
      Садржај предмета
      1. Појам и дефинисање односа с јавношћу 2. Комуникација у односима с јавношћу 3. Савремени односи с јавношћу 4. Нови медији - шта (ни)су нови медији 5. Принципи нових медија 6. Подјела друштвених медија 7. Алати друштвених медија у односима с јавношћу 8. Односи с јавношћу и интернет 9. Интернетске странице, блогови, подкасти 10. Друштвене мреже (Facebook, Instagram, Twiter, LinkedIn, TikTok, YouTube) у функцији односа с јавношћу 11. Реализација онлајн односа с јавношћу 12. Комуникација организације и њених пратилаца на друштвеним мрежама 13. Кориштење веб страница друптвеног умрежавања у различитим индустријама 14. Архиви, библиотеке и музеји у доба друштвеног веба 15. Закључна разматрања
      Методе извођења наставе
      Настава на предмету изводиће се представљањем тема и разговором о питањима из наставне материје, као и читањем задатих материјала и писањем колоквија и радова из предиспитних обавеза. Темељна предметна обавеза за све студенте је редовно похађање наставе, читање наставних материјала и писање предиспитних обавеза у току семестра. Да би стекао услов за овјеру уредног похађања предмета (потпис), студент(ица/киња) може укупно изостати највише три седмице, односно 20% наставе свих часова и предавања и вјежби на предмету (15 часова). Међутим, само они студенти који редовно похађају и часове предавања и часове вјежби могу добити бодове за похађање. Студентe који се буду посебно истицали у раду на часу, наставник може наградити и са додатним бодовима.
      Литература
      1. Блек, С. (1998). Односи с јавношћу. Београд: Clio.
      2. Манович, Л. (2015). Језик нових медија. Београд: Clio.
      3. Чефи, Д. (2018). Дигитални маркетинг: планирање и оптимизација. Београд: Вива трејд МБ.
      4. Demeterffy Lančić, R. (2010). Novi mediji i odnosi s javnošću. Medijske studije, 1 (1-2), 157-169.
      Облици провере знања и оцењивање
      Провјера знања вршиће се током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, из испита, у вријеме редовних испитних рокова. Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), једног (1) истраживачког рада о теми из програма (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Активно похађање предмета Да би стекао бодове за активно похађањe предмета, студент(ица/киња) може укупно изостати највише 15 часова, односно 20% наставе из предмета. Колоквиј Колоквиј је креативни рад који се изводи у току семестра. Наставник ће на почетку семестра ближе објаснити начин извођења и термине колоквија. За студенте који, из било којег разлога, не ураде колоквију, сматраће се да га нису положили и добиће нула (0) бодова. Завршни испит обавља се усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50).