РП2122 - Развојна психологија 2

Спецификација предмета
Тип студија	Академске студије првог циклуса
Студијски програм	Педагогија
Назив	Развојна психологија 2
Акроним	Статус предмета	Семестар	Фонд часова	Број ЕСПБ
РП2122	обавезан	4	2П + 2В	5.0
Наставници
Наставник (предавач)	проф. др Александра Хаџић
Наставник/сарадник (вјежбе)	Дејан Кантар, ма
Условљност другим предметима				Облик условљености
Положен испит из Развојне психологије 1				Положен испит из Развојне психологије 1
Циљеви изучавања предмета
Предмет развојна психологија 2 надовезује се на предмет Развојна психологија 1 са циљем да продуби претходно усвојена знања. У складу са наведеним, развој се посматра короз развој различитих аспеката развоја (физичког, моторног, когнитивног, емоционалног, социјалног, моралног и развоја личности) у свим периодима живота особе (пренатални развој, период новорођенчета, рани развој, предшколски период, средње дјетињство, адолесценција и улазак у одрасло доба).
Исходи учења (стечена знања)
Од студента се очекује да буде способан да: • Разумије шта чини развојне промјене у оквиру сваког од аспеката развоја. • Познаје развојне прекретнице у физичком, моторном, когнитивном, емоционалном, социјалном, моралном развоју и развоју личности. • Повезује развојне промјене различитих аспеката у оквиру сваког од развојних периода (од пренаталног периода до одраслог доба). • Разумије важност различитих контекста и њихову улогу у развоју особе. Развија осјетљивост за различитост. • Осмишљава различите интервенције базиране на познавању развоја којим би се развој одређених појединаца и група могао подстаћи. • Познаје начине процјене појединих аспеката развоја на различитим узрасним периодима.
Садржај предмета
Наставне јединице: 1. Пренатални развој јединке; Пренатални околински утицаји; Трудноћа као међуфаза у процесу развоја породице - контекст за пренатални развој; Могуће везе и импликације за развој. 2. Период одојчета - моторни и перцептивни развој; Рана депривација и обогаћивање. 3. Тјелесни и моторни развој; Развој крупне и фине моторике; Развој мозга. 4. Когнитивни развој - Пијажетански организовани стадијуми. 5. Когнитивни развој - Виготскијанска парадигма. 6. Когнитивни развој - Приступ обраде информација. 7. Емоционални развој - изражавање и разумијевање емоција; Темперамент. 8. Развој система афективног везивања; Различите фигуре везивања и допринос развоју; 9. Трансфер афективне везаности са родителјских фигура на вршњаке и партнере; Афективна везаност у адолесценцији и одраслом добу; 10. Васпитни стилови родитеља и контексти развоја. 11. Интеракција са вршњацима - развој схватања пријатељства. 12. Морални развој и стадијуми моралног развоја; Критике теорија. 13. Морална самоконтрола, агресивно и просоцијално понашање. 14. Развој личности - појам о себи и социјално разумијевање. 15. Развој самопоштовања и идентитета; Адолесцентни период и фазе у развоју идентитета.
Методе извођења наставе
Наставни програм се реализује кроз пленарна предавања, рад у малим групама, вјежбе и радионице, дискусионе групе, приказе примјера као и индивидуални ангажман студената кроз практичне задатке.
Литература
1. Берк, Е.Л. (2015). Дјечја развојна психологија. Наклада Слап, Јастребарско. 2. Жиропађа, Љ. (2012). Развојна психологија. Чигоја штампа, Београд. 3. Стефановић-Станојевић, Т. (2011). Афективна везаност. Развој, модалитети и процена. Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш. 4. Капор-Стануловић, Н. (2007). На путу ка одраслости. Завод за уджбенике и наставна средства , Београд. 5. Хаџић, А., Мировић, Т. (2016). Афективна везаност, ране маладаптивне схеме и стресна искуства. Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, Бања Лука.
Облици провјере знања и оцјењивање
Похађање наставе Колоквијум 1 20 Завршни испит 50 Активност у настави 10 Колоквијум 2 20 Укупно 100
Посебна назнака
Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог у свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова освојених приликом полагања завршног испита (максимално 50). На сваком колоквијуму и завршном испиту студент треба да покаже знање од минимум 51%. Знање испод наведеног нивоа није прихватљиво и неће бити укључено у бодовање.