SR20-2 - Социјална политика (СР20-2)

Course specification
Type of study	Bachelor academic studies
Study programme
Course title	Социјална политика (СР20-2)
Acronym	Status	Semester	Number of classes	ECTS
SR20-2	mandatory	1	3L + 1E	6.0
Lecturers
Lecturer	doc. dr Draško Gajić
Lecturer/Associate (practicals)	Svetlana Ristić, ma
Prerequisite				Form of prerequisites
Уписана прва година студија				нема
Learning objectives
- Стицање основних знања из социјалне политике као теоријске и практичне науке, - Упознавање савремених приступа и модела социјалне политике, - Изучавање подручја социјалне политике и разумијевање практичне примјене науке, - Разумијевање кретања, повезаности и условљености друштвених појава које обликују радне и животне услове људи.
Learning outcomes
Послије завршеног курса студенти ће моћи да: - Користе усвојена знања о настанку и развоју социјалне политике као науке и као практичне дјелатности у разумијевању радних и животних услова људи: - Служе се језиком социјалне политике упознајући основне појмове и категоријални апарат; - Повезују историјски развој социјално-политичке мисли и праксе са савременим токовима и чиниоцима који их опредјељују, - Разумију кључне токове у промјенама и савременој улози социјалне политике у друштву; - Познају подручја социјалне политике и критички разматрају мјере и облике дјеловања; - Употребљавају стечена знања у свом професионалном раду у различитим подручјима социјалне политике у остваривању права корисника.
Content
- Tеоријске и методолошке основе социјалне политике као научне, практичне и наставне дисциплине и преглед историјског развоја; - Основни појмови из социјалне политике: појам, социјална политика, социјални развој, социјална сигурност; социјално старање, социјално обезбјеђење, социјално осигурање, социјалне престације; - Основни појмови из социјалне политике: Социјалне потребе, социјални случај, социјални проблеми; социјална заштита, социјално право, социјална правда, социјална држава, социјални дијалог, социјални капитал, социјална искљученост, социјална укљученост, цивилно друштво; - Заједничка, суштинска обиљежја социјалне политике и фактори који утичу на предмет и садржај; Однос социјалне политике са другим наукама; - Историјски развој социјално-политичког дјеловања, од настанка људске цивилизације, робавласничко друштво, феудализам, либерални капитализам; - Социјалне реформе и савремене социјалне политике; - Традиционалне и модерне социјално-политичке доктрине и теорије: - Савремене тенденције и кретања у социјалној политици и модели социјалне политике; - Социјална политика бивших социјалистичких држава - социјална политика земаља у транзицији; социјални проблеми и социјална политика земаља у развоју; - Социјална политика Европске уније и глобализација и социјална политика; - Социјални проблеми и социјална политика; - Подручја социјалне политике:
Teaching Methods
Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.
Literature
- Gavrilović, A. (2005): Socijalna politika, Banja Luka: Filozofski fakultet, (Original title) - Lakićević, D. (1990): Socijalna politika, Beograd: Savremena administracija (poglavlje o istorijskom razvoju), (Original title) - Piljiz, V. i dr. (2005) Socijalna politika, Zagreb: Pravni fakultet Sveučilišta u Zagrebu. (Original title)
Evaluation and grading
Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.