Навигација

ПН20-50 - Дипломатско-конзуларно право

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмПолитичке науке
НазивДипломатско-конзуларно право
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
ПН20-50изборни83П + 1В5.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Услови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години Факултета политичких наука.
Циљеви изучавања предмета
Предмет обухвата подграну међународног јавног права која уређује дипломатске и конзуларне односе између држава, као и положај функција, привилегија и имунитета дипломатских представника и конзуларних функционера. Циљ предмета је да студенти спознају карактеристике, правну природу и оквир примјене норми садржаних у оквиру дипломастко-конзуларног права, те да на основу мултидисциплинарног приступа изврше синтезу формалног и материјалног аспекта ове подгране међународног јавног права у односу на праксу дипломатских односа и конзуларних послова уопште.
Исходи учења (стечена знања)
Исход учења је такав да ће се студенти упознати са појмом, садржином, правном природом и примјеном дипломатско-конзуларног права, при чему ће савладати градиво из научне области међународног права. Исчекује се да ће студенти стећи знања неопходна за разумјевање односа између држава и држава и међународних организација, као и положај физичких лица као акредитованих представника, а у смислу формалног, материјалног и практичног сазнавања правила дипломатско-конзуларног права која уређују исте.
Садржај предмета
Предмет Дипломатско-конзуларно право се изучава активно у току семестра у оквиру петнаест наставних јединица које су класификоване на сљедећи начин: 1. Појам дипломатско-конзуларног права 2. Општи појмови дипломатије и дипломатско-конзуларног права 3. Историјски развој дипломатско-конзуларног права 4. Појам Кодификације и одређење извора дипломатско-конзуларног права 5. Појам унутрашњих органа за представљање државе у иностранству 6. Дипломатско-конзуларно право у XIX вијеку 7. Модерно дипломатско конзуларно право 8. Стални дипломатски односи и сталне дипломатске мисије; БКДО 9. Функције, имунитети и привилегије сталних дипломатских мисија 10. Ad hoc дипломатија и специјалне мисије; ЊКСМ 11. Представљање држава у њиховим односима са међународним организацијама; БКПД 12. Конзуларни односи и конзуларне мисије; БККО 13. Функције, имунитети и привилегије конзулата 14. Дипломатско-конзуларно право у оквиру Савјета Европе 15. Статус међународних организација у смислу дипломатског и конзуларног права.
Методе извођења наставе
Настава и вјежбе у оквиру предмета ће се изводити представљањем тема и интерактивном комуникацијом са студентима, у оквиру питања из материје, према наставном плану и програму. Излагање заданих материјала, писање колоквијума те реализација конкретних тема, обухватајући предиспитне обавезе, биће обједињено фондом часова. Обавезе студената су одређене према циљу предемета и обухватају: редовно похађање наставе, учествовање у предвиђеним дискусијама, реализовање радова сходно задатој теми као и приступање општим тестовима знања.
Литература
  1. 1. М.Савић, Дипломатско-конзуларно право и међународноправни поредак – развојни пут међудржавних односа, Comesgrafika, Бања Лука, 2016.
  2. 2. М. Крећа, Међународно право представљања, Београд, 2014.
  3. 3. М. Митић - С. Ђорђевић, Дипломатско-конзуларно право, Београд, 2007.
  4. 4. Ђ. Н. Лопичић, Дипломатија – зборник радова, Београд, 2006.
  5. 5. E. Denza, Diplomatic Law – Commentary on the Vienna Convention on Diplomatic Relations, Oxford, 2008.
Облици провере знања и оцењивање
Студентски рад ће се вредновати у току семестра оцјењивањем: 1. колоквијума, 2. израђених семинарских радова, те праћењем 3. активног похађања наставе, а на основу чега ће студент/киња добијати предиспитне бодове. Један колоквијум носи максимално 20 бодова, израда семинарског рада максимално 5 бодова и активно похађање наставе максимално 5 бодова. По завршетку семестра студент/киња ће бити коначно оцијењени у оквиру завршног усменог испита, у вријеме редовних испитних рокова. Завршни испит обавља се усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова. Бодови из предиспитних обавеза вриједе на свим испитним терминима у текућој школској години.