Održana debata „Medijsko-informaciona pismenost i interkulturalni dijalog“

Debata „Medijsko-informaciona pismenost i interkulturalni dijalog“ održana je 24. oktobra 2019. godine na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci, povodom obilježavanja „Nedjelje medijske i informacione pismenosti“. 

Organizovanjem ovog događaja Fakultet političkih nauka Univerziteta u Banjoj Luci uključen je u globalni događaj obilježavanja „Nedjelje medijske i informacione pismenosti“ koji organizuje Unesko osmu godinu za redom. U debati sa studentima učestvovale su urednik Redakcije obrazovnog programa Radio-televizije Republike Srpske Valentina Lekanić, stručni savjetnik za programski sadržaj i regulativu u emitovanju u Regulatornoj agenciji za komunikacije Bosne i Hercegovine Sanja Dokić Mrša i docent na Fakultetu političkih nauka dr  Dragana Trninić. 

U fokusu debate bio je interkulturalni dijalog, čije promovisanje kroz slobodne, nezavisne i pluralističke medije može da poveća svijest o različitostima i obogati našu predstavu o svijetu oko nas i na taj način poboljša naše razumijevanje drugih, kao i nas samih. 

Sanja Dokić Mrša u uvodnom izlaganju objasnila je zbog čega je važno baviti se medijskom i informacionom pismenosti u kontekstu interkulturalnog dijaloga. Ona je kazala da su mediji ti koji oblikuju naše duhovne horizonte, ideje, značenja i ukuse, odnosno, našu kulturu. 

„Medijska pismenost početkom 21. vijeka, a naročito nakon usvajanja Direktive Evropske unije o audio-vizuelnim medijskim uslugama 2009. godine postao je jedan od osnovnih koncepata i zadataka medijskih regulatora, a posljednjih nekoliko godina bilježi se i kvalitativni i kvantitativni porast učešća regulatora u domenu medijske pismenosti“ , rekla je Dokić Mrša.

Tokom debate, učesnice su ukazale i na značaj institucionalizacije medijskog obrazovanja. Trenutno se medijska pismenost, kao dio formalnog obrazovanja, izučava kroz studijske programe Novinarstva i komunikologije na nekoliko fakulteta u Bosni i Hercegovini. 

„Neophodno je medijsko obrazovanje uvesti u formalni obrazovni sistem.

Postoji i neformalno medijsko obrazovanje kroz različite aktivnosti civilnog sektora, ali to je sve nedovoljno ukoliko ne postoji medijsko obrazovanje u okviru predškolskog, osnovnog i srednjoškolskog obrazovnog nivoa“,  rekla je doc. dr Dragana Trninić.

Ona je dodala kako je u tom slučaju neophodno uporedno raditi i na neformalnom medijskom obrazovanju odraslih, jer je porodični kontekst veoma značajan kada je u pitanju uticaj medijskog sadržaja na djecu i mlade.

Istakla je i da je medijska pismenost dinamična, ali da je njena suština uvijek ista, a to je kritičko promišljanje. 

„Živimo u dobu u kojem je za građane informacija nešto do čega se relativno lako dolazi (...) te tu ima mnogo prostora za manipulacije i da informacija često postane svoja suprotnost – dezinformacija“ , kazala je urednik Redakcije obrazovnog programa RTRS Valentina Lekanić.

Cilj  debate bio je da se studentima skrene pažnja na dezinformacije, govor mržnje i isključivanje, te da se upoznaju sa ključnim kompetencijama za cjeloživotno učenje,  vještinama medijske i informacione pismenosti i da se ukaže na značaj interkulturalnog dijaloga.