N20-34 - Medijski sistemi u informacionom dobu

Specifikacija predmeta
Tip studija	Akademske studije prvog ciklusa
Studijski program	Novinarstvo i komunikologija
Naziv	Medijski sistemi u informacionom dobu
Akronim	Status predmeta	Semestar	Fond časova	Broj ESPB
N20-34	obavezan	6	2P + 2V	6.0
Nastavnici
Nastavnik (predavač)	prof. dr Tatjana Duronjić
Nastavnik/saradnik (vežbe)	Jovana Mlinarević
Uslovljnost drugim predmetima				Oblik uslovljenosti
Nema uslovljenosti predmeta van okvira Pravila studiranja prvog ciklusa studija.				Odslušana nastava i vežbe.
Ciljevi izučavanja predmeta
Sadržaj programa predmeta obuhvata razmatranje i analizu makro, mezo i mikro javne sfere na tri nivoa informacionih i medijskih sistema: globalnom, regionalnom (niše) i lokalnom nivou, s namerom prepoznavanja razmera moći medijskog kapitala i načina distribuiranja te moći.
Ishodi učenja (stečena znanja)
Studenti će moći da nauče i razumeju kako funkcionišu mediji glavnog toka u ulozi međunarodnog komunikatora, šta je cilj međunarodne medijske komunikacije, kako se ona reguliše i šta su eksplicitne i implicitne posledice međunarodne komunikativne prakse medija. Takođe, studenti će imati priliku da se upoznaju sa strukturom i funkcionisanjem oligopola i velikih transnacionalnih medijskih kompanija, te da prepoznaju oblike međusobnog delovanja na globalnom trižištu. U okviru predmeta, važno ishodište je i mogućnost prepoznavanja različitih, determinišućih elemenata medijskih sistema: Francuske, SAD, Rusije, Italije, Austrije, Nemačke, Danske, Švedske, Egipta, Turske, Kine, Australije i Novog Zelanda. U sadržaju predmeta studenti će imati priliku da se upoznaju sa delovanjem nekih međunarodnih medijskih kuća, poput: RT, CNN, BBC, Al Jazeera i drugih
Sadržaj predmeta
Određenje pojmova sistem, informacioni sistem i medijski sistem. 2. Novi svetski informacioni i komunikacioni sistem, globalizacija i centralizacija medija. 3. Transnacionalni medijski sisitemi i proces komercijalizacije medije. 4. Medijski sistemi u medijskim ligama prvog i drugog reda. 5. Podela medijskih sistema prema Daniel C. Hallin i PaoloMancini. 6. Komercijalni medijski sistemi, primer SAD, Kanada, Brazil. 7. Tradiconalizam, konzervatizam i elitizam u britanskim medijima. 8. Medijski sistem Italije, uticaj industrije na medije i fenomen berluskonizacije. 9. KOLOKVIJUM 10. Medijske karakteristike RT, CNN, BBC, Al Jazeera. 11. Procesi regulacije medija u: Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji, Austriji, Danskoj Švedskoj, Švajcarskoj, Kini, Australija, Novi Zeland, Karibima. 12. Medijski sistemi u arapskim zemljama: Egipat, Turska, Katar. 13. KOLOKVIJUM 14. Medijski oligopoli, procesi akvizicije, merdžera i džoint venčera u golbalnoj medijasferi. 15. Medijski sistem u Republici Srpskoj, razvoj, karakteristike, perspektive.
Metode izvođenja nastave
Nastava na predmetu se izvodi u formi predavanja po principu ex cathedra. Pored toga, interaktivnst je kontinuirani cilj i metod delovanja predavača. Sva predavanja se prezentuju multimedijalno, uz pomoć kompjuterskih prezentacija, filmova, trjelera, audio i video zapisa i slično. U nastavnom procesu 10% ukupnog vremena predavača može biti ustupljeno studentima za samostalno izlaganje teme.
Literatura
1. Edvard Herman/Robert Mekčesni , (2004). „Globalni mediji“. Beograd: Clio. 1. Tatjana Tapavički Duronjić, (2011). „Komuniciranje u medijasferi“. Beograd/Banja Luka: Bard.fin/Romanov. 2. Džozef Tjurou, (2012). „Mediji danas“. Beograd: Clio. 3. Stjuart Prajs, (2011). „Izučavanje medija“. Beograd: Clio. 4. Veljanovski, Rade (2009). „Medijski sistem Srbije“. Beograd: FPN/Čigoja štampa. 5. Veljanovski, Rade (2005). „Javni RTV servis u službi građana“. Beograd: Clio. 1. Bagdikian, Ben H. (2004). "The new media monopoly". Boston: Beacon Press. 2. 2. Naom Čomski, (2002). Kontrola medija. Beograd: Beoknjiga. 3. Rolend Lorimer, (1998). "Masovne komunikacije". Beograd: Clio. 5. Lečner, Frenk Dž/Boli Džon (2006). "Kultura sveta". Beograd: Clio Ljubiša Despotović i Zoran Jevtović (2019). "Geopolitika medija". Kultura polisa i Kairos: Novi Sad. Aleksandar Luj Todorović ()."Medijske industrije". Beograd: Clio- Marčelo Foa (2017). "Gospodari medija". Beograd: Clio.
Oblici provere znanja i ocenjivanje
Procenjivanje i ocenjivanje studentskog rada i znanja odvija se putem kolokvijuma (2), samostalnih studentskih radova i završnog, usmenog ispita. Pored sposobnosti da se reprodukuje sadržaj predmeta, posebno se proverava sposobnost analitičkog mišljenja i povezivanja ideja.
Posebna naznaka
N20-34