1006 - Odabrana poglavlja iz arhitekture računarskih sistema
| Specifikacija predmeta | ||||
|---|---|---|---|---|
| Tip studija | Akademske studije drugog ciklusa | |||
| Studijski program | Elektronika i telekomunikacije,Računarstvo i informatika | |||
| Naziv | Odabrana poglavlja iz arhitekture računarskih sistema | |||
| Akronim | Status predmeta | Semestar | Fond časova | Broj ESPB |
| 1006 | obavezan | 1 | 2P + 2V | 6.0 |
| Nastavnici | ||||
| Nastavnik (predavač) | ||||
| Nastavnik/saradnik (vežbe) | ||||
| Uslovljnost drugim predmetima | Oblik uslovljenosti | |||
| Ciljevi izučavanja predmeta | ||||
| Upoznavanje studenata sa osnovama računarskih sistema i njihovo osposobljavanje za projektovanje centralnog procesora i realizaciju jednostavnih asemblerskih programa. | ||||
| Ishodi učenja (stečena znanja) | ||||
| Studenti će biti osposobljeni da: poznaju osnovne pojmove, standarde i tehnologije iz oblasti računarskih sistema, projektuju i realizuju jednostavne računarske strukture, razumeju koncept protočnih procesorkih struktura, poznaju sve elemente računarskog sistema, programiraju računarski sistem na asemblerskom nivou, projektuju sistem kombinovanim hardver-softver pristupom. | ||||
| Sadržaj predmeta | ||||
| Uvod (definicija strukture, jednoprocesorske i višeprocesorske strukture, funkcionalne jedinice, metodi sprezanja funkcionalnih jedinica). Projektovanje centralnog procesora (vremenski redosled signala, adresni režimi, mašinski jezik, opis procesora u VHDL jeziku, rukovanje procesorom). Projektovanje memorije (RAM, DRAM, FLASH memorije, metodi za povećanje pouzdanosti memorije, asocijativne memorije, brze memorije, skrivene memorije, rukovanje memorijom). Ulazno-izlazni podsistem računarskih sistema (metodi i tehnike komunikacije I/O podsistema sa centralnim procesorom, periferne jedinice, rukovanje ulazom-izlazom). Prenosni putevi između funkcionalnih jedinica (standardi, ISA, PCI, itd). Računarski sistemi sa više funkcionalnih jedinica. Lokalne mreže kao višeprocesorske strukture. Primeri projektovanja računarskih struktura pomoću VHDL (mikrokontroler, ALU). Asemblerski jezik. Makroasemblerski jezik. Sprega mašinaprogram. Primeri praktičnog programiranja uređaja. | ||||
| Metode izvođenja nastave | ||||
| Predavanja. Tutorijali. Računarske vežbe. Konsultacije. Studenti pohađaju nastavu, auditorne vežbe i laboratorijske vežbe. | ||||
| Oblici provere znanja i ocenjivanje | ||||
| Stečeno znanje se proverava po završetku semestra, kada se u redovnim ispitnim terminima organizuje polaganje praktičnog dela. Ispit se polaže uz korišćenje računara i uz upotrebu literature. Teorija se polaže kroz najmanje dva kolokvijuma, ili usmeno po položenom praktičnom delu ispita. | ||||