MM-5 - Политички односи балканских земаља

Course specification
Type of study	Master academic studies
Study programme
Course title	Политички односи балканских земаља
Acronym	Status	Semester	Number of classes	ECTS
MM-5	mandatory	1	3L + 2E	6.0
Lecturers
Lecturer	prof. dr Vlade Simović doc. mr Oleg Soldat
Lecturer/Associate (practicals)	doc. mr Oleg Soldat
Prerequisite				Form of prerequisites
Уписан први семестар				Услови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години Факултета политичких наука.
Learning objectives
Предмет изучава политичке односе између савремених балканских земаља, као и њихове унутрашње политичке и друштвене процесе. Предмет полази од географског, историјског али и културног одређења појма Балкан. У оквиру предмета изучава се културно-историјско насљеђе савремених балканских земаља – византијско, османско и аустроугарско. Осим тога предмет изучава националне револуције и настанак балканских држава у 19. и 20. вијеку, најважније историјске догађаје попут свјетских ратова, хладноратовског периода и савремених процеса демократске транзиције, њиховог утицаја на Балкан, његове земље и народе. Овај дио градива неопходно је знање да би се лакше разумијели односи и процеси између и унутар балканских земаља почетком 21. вијека који су примарни дио изучавања унутар овог предмета. Посебан фокус је на постдејтонској Босни и Херцеговини као једној од савремених балканских земаља, њеним унутрашњим процесима, а посебно на њеном односу са другим балканским земљама.
Learning outcomes
Студенти по завршетку курса стичу знања из области политичких односа савремених балканских земаља са посебним фокусум на положај постдејтонске Босне и Херцеговине унутар Балкана. Студенти стичу знања и о процесима и односима унутар савремених балканских земаља, као и о културно-историјским факторима који су обликовали овај простор, његове земље и народе.
Content
1. Географско одређење Балкана, његово културно и историјско насљеђе 2. Буђење нација и балканске земље од 1804 до 1878 – Први дио 3. Буђење нација и балканске земље од 1804 до 1878 – Други дио 4. Источно питање, Велика Источна криза и Берлински конгрес 5. Балканске земље од 1878 до 1914 6. Балкан у Првом свјетском рату 7. Балкан између два свјетска рата 8. Понављање градива из првог дијела (први колоквијум) 9. Балкан у Другом свјетском рату 10. Балканске земље од 1944 до 1948 11. Албанија, Бугарска, Румунија и Грчка 1948-1989 12. Југославија од 1948 до 1989 13. Југословенска криза и рат 14. Балканске земље и њихови односи послије 1989 15. Понављање градива из другог дијела (други колоквијум)
Teaching Methods
Предвиђено је да се настава изводи кроз часове наставе и часове вјежби у складу са усвојеним академским календаром и распоредом одржавања наставе и вјежби за актуелни семестар у којем се они изводе.
Literature
Stevan, K. Pavlović (2004), „Istorija Balkana 1804-1945“, Klio, Beograd (Original title) Ričard, Dž. Krempton (2003), „Balkan posle Drugog svetskog rata“, Klio, Beograd (Original title)
Evaluation and grading
Провјера знања ће да се врши током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, кроз усмено испитивање у вријеме испитних рокова. Предиспитне обавезе се састоје из: два колоквијума (по 20 бодова), једног семинарског рада на задану тему (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). Кроз предиспитне обавезе студент може да се освоји највише 50 бодова. Завршни испит се обавља усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. На завршном испиту је могуће остварити највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог у оквиру свих елемената провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из завршног испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова.