Навигација

ПН20-39 - Међународно јавно право

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмПолитичке науке
НазивМеђународно јавно право
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
ПН20-39обавезан73П + 1В5.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Циљеви изучавања предмета
Предмет се бави међународним јавним правом као посебном правном граном. Предмет се бави теоријским проблемима науке о међународном праву, историјским развојем међународних односа и међународног јавног права, као и његових подграна, те савременим међународноправним поретком и позитивно-правним међународним актима. Предмет међународно право обједињује теоријско-правне, упоредно-правне, емпиријске, историјске, философске, социолошке, политиколошке и правно-политичке аспекте изучавања материје међународног јавног права.
Исходи учења (стечена знања)
Исход учења је стицање знања из области међународног јавног права и синтетизовање савладане материје са предходним знањима из других предмета које је студент апсолвирао. Такође, један од битних исхода је и изградња сопственог мишљења у вези предметне материје, као и савладавање теоријских дилема у кореспонденцији са практичним приступом, те савладавање методолошких основа у изучавању предмета уопште, како би студент могао користи стечена знања и вјештине у самосталном изучавању ове сложене и динамичне дисциплине.
Садржај предмета
Предмет Међународно јавно право се изучава активно у току семестра у оквиру петнаест наставних јединица које су класификоване на сљедећи начин: 1. Појам, међународног права и одређење међународноправног поретка 2. Однос међународног и унутрашњег права; теорија и пракса, 3. Извори међународног права 4. Међународно уговорно право 5. Територија у међународном праву 6. Појам субјеката међународног права 7. Држава у међународном праву 8. Права и дужности државa, признање држава и влада, сукцесија држава, 9. Квазидржаве као субјекти међународног права 10. Међународне организације 11. Организација уједињених нација. Европска унија, Савјет Европе 12. Мирно рјешавање спорова у међународном праву; дипломатска средства и међународни судски органи, 13. Међународна заштите људских права 14. Међународно кривично право и међународно кривично правосуђе, 15. Феномен рата и међународно право.
Методе извођења наставе
Настава и вјежбе у оквиру предмета ће се изводити представљањем тема и интерактивном комуникацијом са студентима, у оквиру питања из материје, према наставном плану и програму. Излагање заданих материјала, писање колоквијума те реализација конкретних тема, обухватајући предиспитне обавезе, биће обједињено фондом часова. Обавезе студената су одређене према циљу предемета и обухватају: редовно похађање наставе, учествовање у предвиђеним дискусијама, реализовање радова сходно задатој теми као и приступање општим тестовима знања.
Литература
  1. 1. Љ. Мијовић, Основе међународног јавног права 1, Comesgrafika, Бања Лука 2019.
  2. 2. Љ. Мијовић, Основе међународног јавног права 2, Comesgrafika, Бања Лука, 2019.
  3. 3. Б. Кривокапић, Међународно јавно право, Београд, 2017.
  4. 4. С. Аврамов – М. Крећа, Међународно јавно право, Београд, 2008.
  5. 5. В. Ђ. Деган, Међународно право, Ријека, 2000.
Облици провере знања и оцењивање
Студентски рад ће се вредновати у току семестра оцјењивањем: 1. колоквијума, 2. израђених семинарских радова, те праћењем 3. активног похађања наставе, а на основу чега ће студент/киња добијати предиспитне бодове. Један колоквијум носи максимално 20 бодова, израда семинарског рада максимално 5 бодова и активно похађање наставе максимално 5 бодова. По завршетку семестра студент/киња ће бити коначно оцијењени у оквиру завршног усменог испита, у вријеме редовних испитних рокова. Завршни испит обавља се усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова. Бодови из предиспитних обавеза вриједе на свим испитним терминима у текућој школској години.