Навигација

Н20-74 - Медијске регулативе

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмНовинарство и комуникологија
НазивМедијске регулативе
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
Н20-74обавезан72П + 2В6.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Према Правилима студирања првог цуклуса студија.
Циљеви изучавања предмета
Циљеви предмета „Медијске регулативе“ усмјерени су на изуачавање општих и посебних принципа регулације медија на микро, мезо и макро нивоу. У најширем, анализира се институционална позиција медија; медијска аутономија, с једне и медијска одговорност, с друге стране. Посебна пажња усмјерена је на примјену и регулацију принципа моралних вриједности у медијској продукцији и дисеминацији: кредибилитет медија, интегритет, цивилизованост у свеукупној комуникативној пракси и регулацији, принцип правде, слободе и равнотеже у информисању. Студенти се упознају са националним и међународним правним прописима, документима, декларацијама и етичким кодексима значајним за регулацију и саморегулацију медија на националном и свјетском нивоу.
Исходи учења (стечена знања)
Студенти ће бити упознати са садржајем докумената, правних прописа, међународних декларација и кодекса значајних за рад и неопходних за ангажман професионалних комуникатора у различитим медијима. Такође, студенти ће развити способност моралног расуђивања када је у питању медијско извјештавање о догађајима који захтијевају нарочито виског ниво професионализма и сензибилитета. Ангажован приступ изучавању садржаја предмета ствара основе за успешније разумијевање медијске праксе. Студенти ће моћи да разумију значај, циљ и потребу регулације медијске продукције, која представља правни и теоријски оквир за медијску агенду и новинарски хабитус.
Садржај предмета
1. Подручје етике информисања; дескриптивна, стратешка и нормативна етика 2. Деонтологија новинарства; функције и циљеви новинарске етике 3. Начела новинарске професије; права и одговорности, разграничења, одупирања притисцима, истина и поштовање новинарске тајне 4. Нечасне методе у новинарству 5. Етика и морално расуђивање – контекст и модели моралног расуђивања 6. Регулација медија – медијске и комуникацијске политике и регулација; регулторни оквир ЕУ; медијска регулација у БиХ и РС 7. Саморегулација и корегулација медија – модели, саморегулаторна тијела и кодекси 8. Приватност и медији - приватност као морални и правни концепт; приватност у БиХ 9. Медији и антисоцијално понашање (говор мржње, неуљудност, нецивилизованост); Стереотипи у медијима (расни, етнички, родни, стара лица, инвалиди, болесни) 10. Одговорност за јавни говор на интернету – етичка и правна димензија 11. Клевета – нормирање на европском и националном нивоу; криминализација и декриминализција клевете 12. Слобода приступа информацијама – законски оквир 13. Ауторско право и медији 14. „Лажне вијести“ и сродни манипулативни садржаји у медијима 15. Кривичноправна заштита новинара и медија
Методе извођења наставе
Настава на предмету изводиће се представљањем тема и разговором о питањима из наставне материје, као и читањем задатих материјала и израдом колоквијума и радова из предиспитних обавеза. Темељна предметна обавеза за све студенте је редовно похађање наставе, читање наставних материјала и израда предиспитних обавеза у току семестра. Да би стекао услов за овјеру уредног похађања предмета (потпис), студент(ица/киња) може укупно изостати највише три седмице, односно 20% наставе свих часова и предавања и вјежби на предмету. Међутим, само они студенти који редовно похађају и часове предавања и часове вјежби могу добити бодове за похађање. Студентe који се буду посебно истицали у раду на часу, наставник може наградити и са додатним бодовима.
Литература
  1. Луис Алвин Деј (2004). Етика у медијима. Београд: Медија центар/Плус.
  2. Џосеф Тјуроу (2012). Медији данас: увод у масовне комуникације. Београд: Clio (129-209)
  3. Џихана, А., Сокол, А., Драгичевић, Ф. и др. (2022). Медијско право: оквир за слободно и одговорно дјеловање медија. Сарајево: Центар за промоцију цивилног друштва.
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања проводиће се током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, из испита, у вријеме редовних испитних рокова усмено. Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), активног учешћа на часовима предавања и вјежби (5 бодова) и уредног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Да би стекао бодове за активно похађања предмета, студент(ица/киња) може укупно изостати највише три недјеље, односно 20% наставе из предмета. Завршни испит обавља се усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50).
Посебна назнака
Нема посебне назнаке за предмет.