Навигација

Природно-математички факултет

Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци основан је 1996. године. Почеци универзитетске наставе у Бањој Луци имају своје коријене у Вишој педагошкој школи. Она је основана 1950. године, а касније је трансформисана у Педагошку академију, на којој су образовани наставници за рад у основним школама. То су почеци изучавања математике, физике и географије у Бањој Луци. Педагошка академија у Бањој Луци престала је са радом академске 1994/95. године, кад се трансформисала у Филозофски факултет. Рјешењем Министарства образовања, науке и културе 1994. године даје се сагласност за почетак рада Филозофског факултета у Бањој Луци од академске 1994/95. године. Филозофски факултет обухватао је више студијских група, на којима су се изучавале друштвене и природне науке: Српски језик и књижевност, Историја (Историја и латински језик), Педагогија, Математика и информатика, Географија (Географија и етнологија), Енглески језик и књижевност, Филозофија и социологија, Психологија, Физика, Биологија. Сложеност наставног и научноистраживачког рада, као и бројност студената, иницирала је раздвајање области друштвених и природних наука. Природно-математички факултет настао је издвајањем природних и математичких наука из оквира Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци 1996. године. Основан је Одлуком Народне скупштине Републике Српске бр. 02-1236/96 од 12. септембра 1996. године.

Рјешењем Министарства образовања, науке и културе од 28. септембра 1996. утврђује се да Природно-математички факултет испуњава услове за почетак рада и обављање дјелатности, која почиње 1. октобра 1996. године, и то за сљедеће одсјеке: Математика и информатика, Физика, Биологија, Географија (са двије студијске групе: Географија и Географија са етнологијом). Рјешењем од 15. новембра 1996. године Природно-математички факултет уписан је у судски регистар Основног суда Бања Лука. Новоформирани Природно-математички факултет пресељен је у Улицу Младена Стојановића 2, у зграду која је деценијама имала образовно-васпитну функцију – као учитељска, грађевинска те школа за дјецу с посебним потребама. Ту је у почетку дијелио простор с другим корисницима. Опремљен само елементарним намјештајем и наставним средствима, једним рачунаром, с библиотеком скромног фонда, који је годинама касније попуњаван донацијама аутора и поклонима из личних библиотека професора, Факултет је функционисао првенствено захваљујући великом ентузијазму запослених. Професори и сарадници Природно-математичког факултета чланови су бројних експертских тимова из различитих области (ерозије, демографије, климатских промјена, географског информационог система, просторног планирања, екологије, ихтиoлогије, биoдивeрзитeтa, информатике, математике, хемије...). Значајну помоћ у реализацији научних истраживања, презентовању научних радова на скуповима и публиковању резултата истраживања пружа им Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво. Наиме, највећи број пројеката који су реализовани на Факултету финансирало је (у потпуности или дјелимично) наведено министарство. Важан допринос развоју науке дала су и научно- стручна удружења чије су оснивање иницирали наставници и сарадници Природно-математичког факултета.

Образовна и научноистраживачка дјелатност кључни су фактори стабилног и просперитетног друштвеног развоја, као и обезбјеђивања одговарајућег културног идентитета друштва. С тим у вези, визија развоја Природно-математичког факултета базирана је на унапређењу наставног процеса, научноистраживачких активности и међународне сарадње. Поред примарног циља, који се односи на унапређење квалитета наставног процеса, наставници и сарадници теже ка интензивнијем ангажовању и укључивању у националне и међународне научноистраживачке пројекте. То за исход има и публиковање резултата истраживања у референтним међународним научним часописима. Континуитет у истраживачком раду наставника и сарадника Природно-математичког факултета допринијела је високој рангираности и препознатљивости у националном и међународном истраживачком простору те видљивости у научним цитатним базама. Очекивани резултат поменутих активности и дјеловања јесте већа укљученост у рјешавање друштвених проблема у развоју Републике Српске из области фундаменталних наука.

Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци својим активним учешћем у националним и међународним научним догађајима умногоме доприноси развоју заједнице, креативности и културној разноликости регије. То учешће засновано је на знању, васпитно-образовној и научноистраживачкој дјелатности, односно на концепту друштвеног развоја.

У циљу праћења свјетских токова и трендова у унапређивању образовне и педагошке праксе, константно се врши модернизација процеса наставе кроз едукацију и усавршавање наставног кадра и модернизацију наставних средстава. Повећање просторних и лабораторијских капацитета један је од предуслова за реализацију овог циља.

Од оснивања Факултета константно се радило на кадровском јачању и укључивању младих у научни рад. Вишегодишња пракса Факултета јесте да студент генерације, али и најбољи и најквалитетнији студенти, добију шансу да се запосле на Факултету, професионално се усавршавају и укључују у научна истраживања.

Осим образовне дјелатности наставника за потребе основних и средњих школа, на Факултету је развијен научноистраживачки рад из области природних и математичких наука и школовање различитих образовних профила за потребе друштвене праксе, чиме је Факултет активно укључен у рјешавање бројних развојних проблема Републике Српске.

Природно-математички факултет као друштвено и научно одговорна институција има дугорочну визију развоја, а она се огледа у равноправном учествовању у едукацији и науци на европском и међународном простору.

Развојни програм Природно-математичког факултета од оснивања до данас тежи ка свеобухватном унапређењу, а ослања се на несебичну институционалну подршку Републике Српске.

Телефон +387 51 319 142
Факс +387 51 311 178
Веб-сајт www.pmf.unibl.org
Е-пошта info@pmf.unibl.org
Адреса Младена Стојановића 2, 78000 Бања Лука
Декан Др Радослав Декић, редовни професор
Продекан за наставу Др Александра Петрашевић, редовни професор

Продекан за за научноистраживачки рад и међународну сарадњу

Др Милана Грбић, доцент

Слике

  • /uploads/attachment/strana/82/pmf1.1.jpg
  • /uploads/attachment/strana/82/pmf3.1.jpg
  • /uploads/attachment/strana/82/pmf4.jpg
  • /uploads/attachment/strana/82/pmf2_2.jpg