Навигација
Viber

Конференција о медицинском и биолошком инжењерингу окупила 500 учесника

Универзитет у Бањој ЛуциОпште

Међународна конференција о медицинском и биолошком инжењерингу - CMBEBIH 2019 која је окупила око 500 учесника из 45 земаља свијета, свечано је отворена 16. маја 2019. године у Културном центру Бански двор у Бањој Луци.

Милорад Додик, предсједавајући Предсједништва БиХ, изјавио је да је медицински и биомедицински инжењеринг нова област од које ће у будућности зависити успјех укупне медицине, те да је због тога важно што је и у Републици Српској и БиХ препознат значај те дјелатности.

Додик је нагласио да је циљ Међународне конференције о медицинском и биомедицинском инжењерству, управо да афирмише те вриједности. 

"Ово је велики догађај за овај град, Републику Српску и БиХ", рекао је Додик, након што је свечано отворио ову Конференцију у организацији Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци и Друштва за медицински и биолошки инжењеринг БиХ. 

Додик је похвалио организаторе који су успјели да анимирају најеминентније стручњаке из ове области за учешће у конференцији - око 500 учесника из 45 земаља. 

У обраћању учесницима Конференције Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите Републике Српске казао је да је данас је улога биомедицинског инжењеринга широко распрострањена. 

''Примјена медицинских средстава доприноси постизању највиших здравствених стандарда у лијечењу пацијената. Јасно је да без медицинских уређаја, уобичајене медицинске процедуре попут лијечења уганућа глежња, дијагностификовања ХИВ/АИДС-а, уградња умјетног кука или било која друга хируршка интервенција не би била могућа'', поручио је министар Шеранић. 

Он је подсјетио да ће нови прописи о медицинским и ин витро дијагностичким медицинским средствима који су усвојени од стране Европске комисије 2017. године помоћи да се осигура да су сва медицинска средства од срчаних залисака, фластера до умјетних кукова безбједна и ефикасна. 

''Ови прописи ће такође унаприједити квалитет, безбједност и поузданост медицинских средстава, побољшати транспарентност и информисаност пацијената и повећати надзор над тржиштем'', поручио је министар Шеранић и додао да изазови Републике Српске на пољу примјене медицинских уређаја и медицинских технологија у директној су вези са укупним јачањем капацитета здравственог система.
„Шире посматрано, регулација сфере медицинских уређаја није изолован процес већ треба да буде у координацији са регулативом осталих медицинских производа као што су лијекови и вакцине, као и дио свеобухватније политике Владе Републике Српске.  Надамо се да ће и ова Конференција допринијети том циљу“, поручио је министар Шеранић. 

На скупу се обратио и Срђан Рајчевић, министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске.

Министар Рајчевић каже да Република Српска може остварити значајне користи од биомедицинских истраживања и иновација посвећених унапређењу функционалности постојећих медицинских уређаја и технологија.

''По правилу, биомедицински инжењеринг, поред знања из области медицине, захтијева вјештине различитих  додатних дисциплина као што су електро и механички инжењеринг, знање о новим материјалима и др. Широк дијапазон потребних знања и вјештина у области биомедицине посједује потенцијал за унапређење интердисциплинарности и мултидисциплинарности истраживања у нашој научноистраживачкој заједници'', рекао је Рајчевић.

Истичући значај конференције јер пружа могућност размјене знања и искустава учесника коју не треба потцијенити, Рајчевић је нагласио да је од формирања нове Владе Републике Српске, уведен сет мјера усмјерених на оснаживање сарадње између академске и пословне заједнице, а намјера је да се то ради и у будућности.

''За успјешну реализацију садашњих и будућих мјера и пројеката, потребна је сарадња свих нас. Министарство које представаљам ће, у складу са својим могућностима, подржати самоодрживе идеје и пројекте које ова Конференција потенцијално генерише'', рекао је Рајчевић.

Додао је да се биомедицински инжењеринг састоји из различитих подобласти као што су медицински инжењеринг, клинички инжењеринг итд. а које често захтијевају универзитетско образовање.

''Ово представља одличну прилику за високообразовне институције у Републици Српској, уколико успјешно унаприједе постојеће и уведу нове, конкурентне студијске програме у области биомедицинског инжењеринга'', рекао је Рајчевић.

Значајан напредак 

Биљана Чамур Веселиновић, секретар Министарства цивилних послова у Савјету министара у техничком мандате, рекла је да је БиХ започела нову еру у развоју медицинског и биолошког инжењеринга још 2015. године, када је одржана прва оваква Конференција и да је од тада до данас остварен значајан напредак на међународном плану и повезивању научних институција из БиХ са онима широм свијета.

"О томе најбоље говори чињеница да овој конференцији присуствује више од 500 научника из 45 земаља, као и да је Предсједништво БиХ подржало овај догађај и да га је предсједавајући отворио", закључила је Веселиновићева. 

Она је рекла да научници из БиХ имају могућности да се повезују са научницима широм свијета и да раде на заједничким пројектима од којих ће сви имати користи. 

Веселиновићева је најавила да ће на конференцији бити представљена иницијатива Црне Горе о успостављању Међународног института за одрживе технологије у југоисточној Европи, коју је подржала и БиХ и још десет земља. 

Алмир Бадњевић, предсједник Друштва за медицински и биолошки инжењеринг у БиХ рекао је да ће Конференција омогућити да се у наредна три дана чује седам еминентних стручњака из свих области које су дио медицинског и биолошког инжењеринга. 

Он је навео да ће током три дана бити представљено 116 радова, те одржане двије радионице и форум. 
Према његовим ријечима овај догађај показује да БиХ има капацитете, партнере и зна гдје су фондови, али и да треба више улагати у науку. 

Добра прилика за разговор о будућим пројектима

Проф. др Ранко Шкрбић, декан Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци, рекао је да је Конференција добра прилика за разговор стручњака о будућим пројектима, да би их што више довели у Републику Српску и БиХ и њене центре за истраживање, "јер се само тако може ухватити корак са свијетом". 

"Само тако можемо искористити предности које имамо као друштво које је препознало потребу развоја и улагања у медицински и биомедицински инжењеринг", навео је декан  Шкрбић. 

Церемонији отварања присустовали су и проф. др Радослав Гајанин, ректор Универзитета у Бањој Луци, проф. др Лука Кецман, проректор за људске и материјалне ресурсе и проф. др Горан Латиновић, проректор за научно-истраживачки рад и развој Универзитета и други.

Први интернационални конгрес студената медицине

У оквиру Треће међународне конференције о медицинском и биомедицинском инжењерингу одржава се и Први интернационални конгрес студената медицине.

Снимак отварања Конференције можете погледати овдје

Извор фотографија: CMBEBIH
 

Слике

  • /uploads/attachment/vest/8911/konferencija-cmbebih-glavna_slika.jpg
  • /uploads/attachment/vest/8911/cmmbih.jpg
  • /uploads/attachment/vest/8911/konferencija-cmbebih7.jpg
  • /uploads/attachment/vest/8911/konferencija-cmbebih55.jpg
  • /uploads/attachment/vest/8911/konferencija-cmbebih57.jpg
  • /uploads/attachment/vest/8911/konferencija-cmbebih.jpg
  • /uploads/attachment/vest/8911/konferencija-cmbebih4.jpg
  • /uploads/attachment/vest/8911/konferencija-cmbebih5.jpg
  • /uploads/attachment/vest/8911/konferencija-cmbebih56.jpg